57. SASTANAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA - PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE

Beograd, 22. septembar 2007. -  Na Kraljevskom Dvoru je 20. septembra održan 57. sastanak predstavnika domaćih i međunarodnih agencija i nevladinih organizacija u organizaciji Fondacije Nj.K.V. Princeze Katarine sa temom  "Palijativno  zbrinjavanje".

Prisutnima su se obratili Dr Elejn Lejkok, medicinski savetnik humanitarne organizacije Lajflajn UK čiji je patron Nj.K.V. Princeza Katarina, dr. Jasmina Savić Joksimović, zamenik sekretara za zdravstvo grada Beograda, dr Humaira Džamal i gospođa Margaret Gandon, ispred Majkl Sobell House iz Londona, g. Graham Perols, predsednik organizacije Hospice of Hope iz Velike Britanije i dr Nataša Milićević ispred naše prve organizacije koja se bavi isključivo palijativnim zbrinjavanjem, BELhospice. Takođe, sastanku su prisustvovale i gošće Fondacije Nj.K.V. Princeze Katarine iz SAD, g-đa Kejti Fenslou, predsednica organizacije Lajflajn u Čikagu, g-đa Kendis Rozen, predsednica Odbora organizacije zbratimljenih gradova Beograda i Čikaga, koja se prisutnima obratila na odličnom srpskom jeziku i g-đa Seli Braun, predsednica organizacije Ambasadori za decu.

Dr Lejkok je govorila o svom dugogodišnjem iskustvu rada u oblasti palijativnog zbrinjavanja. Palijativno zbrinjavanje obuhvata podršku porodici pre, tokom i posle smrti pacijenta. Privi hospisi u Engleskoj su počeli da rade 1967. godine, i to nisu gerontološke ustanove. Takođe, dr Laycock je naglasila da smrt nije posledica lošeg medicinskog tretmana, već je to normalan proces. U razvijenim zemljama postoji snažan trend da se pacijenti tretiraju do samog kraja, kao i da se njihovim porodicama pruža sva neophodna podrška.

Dr Džamal je prenela svoja iskustva lekara zaposlenog u Michael Sobell House u Londonu, gde radi kao savetnik za palijativnu negu. Po njenim rečima, palijativno zbrinjavanje predstavlja sveobuhvatnu podršku obolelom i njegovoj porodici. Michael Sobell House je prošle godine primio 323 nova pacijenta, a u 90% slučajeva terapija se odnosila na kontrolu bola. Prosečno vreme boravka u ustanovi je bilo 9 dana.

G-din Perols je u svom izlaganju stavio akcenat na iskustva iz Rumunije, gde je prvi put boravio početkom devedesetih godina kada nije postojala nijedna hospis ustanova, dok ih danas radi već 25.

Dr Milićević je prenela da u Srbiji ima 7.5 miliona stanovnika ne uključujući Kosovo. U Beogradu ima 2 miliona stanovnika. Godišnje 100,000 ljudi umire. Rak je drugi uzrok smrti u Srbiji. Jedna trećina pacijenata raka umire sama u bolnicama. Palijativno zbrinjavanje nije deo lekarske škole. Ne postoji nacionalna saglasnost u vezi palijativnog zbrinjavanja. Postoji par klinika za bol. Postoji nedostatak odgovarajućih lekova. Belhopsice je osnovan u 2004. To je prva palijativna klinika u Srbiji. Cilj je da se pruža kvalitetna nega, da se organizuje školovanje u ovom polju i da se promoviše ta ideja i filozofija. Nije lako promovisati palijativnu negu u državi u kojoj ljudi ne znaju njeno značenje. Problem je važeći zakon. Istovremeno, postoji profesionalno nerazumevanje, u smilslu da, kad je o palijativnom zbrinjavanju reč, nije reč samo o krevetu i infuziji. Teško se dobijaju odgovarajući lekovi. Nema puno ljudi koji znaju dovoljno o palijativnoj nezi. Dešava se da doktori ne govore pacijentima istinu. Okolnosti su ovakve zbog tranzicije i palijativna nega ne može biti prioritet, jer mi kao država imamo dosta problema. Nema dovoljno finansijske podrške.

Dr Savić-Joksimović je prenela da je problem sa palijativnom negom nedostatak novčanih sredstava. Dobro je za početak i samo pričati o ovoj temi. Grad će raditi na pronalaženju sredstava. Palijativno zbrinjavanje je komplikovano i zahteva timski rad, koncept koji je nov za nas i koji zahteva mnogo novca.

Nj.K.V. Princeza Katarina je istakla snažnu podršku usvajanju novog Zakona o nevladinim organizacijama, ali istovremeno naglasila da je to samo jedan od preduslova za uspešniji rad. Na osnovu višegodišnjeg iskustva Njenog Kraljevskog Visočanstva u humanitarnom radu u Srbiji, uvek je postojala dobra volja i predstavnika Vlade i predstavnika nevladinog sektora za saradnju, ali situacija se drastično pogoršala što se tiče prisustva velikih donatora, koji su se okrenuli drugim kriznim područjima u svetu. Zbog toga, predstavnici nevladinog sektora moraju ne samo da ukazuju na probleme, već i da ponude konkretna rešenja nadležnim državnim organima, jer imaju iskustva iz prve ruke zbog svog prisustva na terenu. Fondacija Princeze Katarine, pa i sama Princeza Katarina i dalje će nastaviti da rade za dobrobit najugroženijih kategorija našeg društva, i stoje na raspolaganju da svojim iskustvom i kontaktima u zemlji i inostranstvu pomognu državnim institucijama Srbije i nevladinim organizacijama da što spremnije odgovore na humanitarne izazove sa kojima se svi suočavamo.

Sastanku su prisustvovali predstavnici 54 domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija i agencija, a prezentacije je pratila i veoma živa diskusija, koja je pokazala veliko interesovanje predstavnika nevladinog sektora za ovu temu. Sledeći sastanak nevladinih organizacija će se održati u utorak, 16. oktobra 2007. godine u 10 časova na Belom Dvoru, a Fondacija Nj.K.V. Princeze Katarine će blagovremeno objaviti temu sastanka.