TINA, 07. 06. 2002.

Princeza Katarina Karađorđević u ispovesti ''Tini'' govori o prvom braku, otkriva kako je upoznala Prestolonaslednika i konačno počela da veruje u ljubav na prvi pogled

Divno je to što smo oboje u miraz doneli svoju decu

Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina rođena je u Grčkoj. Iz prvog braka u Americi ima sina Dejvida i kćerku Alison. Prestolonaslednika Aleksandra je upoznala 1984. godine. Godinu dana kasnije venčali su se u Londonu, a kumovao im je grčki kralj Konstantin. Princeza Katarina se u Americi bavila privrednim poslovima, a posle udaje za Karađorđevića okrenula se humanitarnom radu. Pokrovitelj je mnogobrojnih humanitarnih organizacija uključujući ''Lifeline Humanitarian Organization'', ''SOS – Appeal for Life'' i ''United Orthodox Aid''. Početkom avgusta 2001. u Beogradu je osnovana Fondacija NJ.K.V. Princeze Katarine sa zadatkom da pomaže pre svega deci i starijim licima.

Recite nam nešto više o svom detinjstvu. Da li imate braće i sestara, kakve uspomene nosite iz porodice?

Rođena sam u Grčkoj i na to sam ponosna. Imala sam pravu balkansku majku koja je mene i sestru odgajala sa puno ljubavi i brige. Bila sam vrlo živahno dete, a roditelji su na mene preneli sposobnost da dam ljubav, zbog čega sam im vrlo zahvalna. Nema veće radosti nego kada možete nešto da date, jer primati je lako. Odgajana sam da budem osetljiva na ljudska osećanja i potrebe, ali ne samo da posmatram, već i da pomognem. Postoji mnogo osećajnih ljudi koji nisu odgovorni i zato ništa ne preduzimaju da bi pomogli drugima. Srećna sam jer imam taj osećaj odgovornosti koji su mi moji roditelji ''usadili''. To nije obaveza, već privilegija.

Kako pamtite vreme školovanja u Grčkoj i Švajcarskoj?

Švajcarska mi je ostala u pamćenju po napornom radu i učenju, ali sam znala važnost toga i nije mi teško padalo. Imala sam mnogo prijatelja i uvek slobodno odgovarala pred razredom. Prijatelji su mi uvek bili važni i uživali smo da provodimo vreme zajedno. Verujem da druženje izgrađuje karakter. Uvek sam bila zaštitnički raspoložena, ali i vrlo oprezna pri izboru prijatelja, jer sam bila svesna da će se događaji iz moje mladosti odraziti i na čitav moj život. Nisam želela da se zbog nečega kasnije stidim i zato sam bila vrlo oprezna. Zadovoljna sam onim kakva sam danas. Ne obećavam ono što ne mogu da ispunim. Živimo u zemlji u kojoj se mnogo obećavalo i u kojoj su se ljudi mnogo puta razočarali i izgubili veru jedni u druge. To je veoma tužno.

Na univerzitetima u Denveru i Dalasu studirali ste biznis, posle čega ste se u SAD više godina bavili privrednim poslovima. Recite nam nešto više o tome.

U Americi sam se udala prvi put, živela tamo nekoliko godina i dobila dvoje dece. Uvek sam verovala da imam da ponudim i više od toga. Rešila sam da krenem na univerzitet i da naučim više o biznisu, o čemu sam već nešto znala iz školovanja u Švajcarskoj. Bila sam vrlo uspešna, a mislim da je jedan od razloga za moj uspeh i to što sam uvek bila vrlo iskrena. Govorila sam o stvarima onakvim kakve jesu. Ljudi su zapamtili da je sve ono što sam rekla uvek bilo istina, i to im se dopalo. Ako niste korektni, ljudi to primete, možda ne prvi, ali sigurno sledeći put. Zato ne volim korupciju i mafiju. Verujem u čist život i čistu savest.

Iz prvog braka imate sina Dejvida i ćerku Alison. Koliko imaju godina i čime se bave?

Dejvid je prošle nedelje napunio trideset osam godina i žao mi je što nije bio sa nama za svoj rođendan. On je neoženjen i radi kao potpredsednik jedne banke. Alison ima trideset šest godina i bavi se telekomunikacijama. Sa suprugom ima privatnu firmu koja je veoma uspešna. Ona ima četvoro dece: Amanda ima šesnaest, Stefan petnaest, Nikolas će napuniti trinaest, a mali Majkl ima deset godina.

Liče li unuci na svoju baku?

Oni imaju vrlo toplo srce, što je mnogo važnije od svake druge lepote. Lepota se menja, ali ona u srcu nikada. Dobar karakter i dobre osobine jesu ono što gradi jednu osobu. Amanda je odličan student i ja sam vrlo ponosna na to. Dečaci su OK. Pravi dečaci, mnogo vole sport.

Otkrijte nam kako ste se upoznali sa Prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem?

Upoznali smo se u Vašingtonu. Naši grčki prijatelji pozvali su mene i Aleksandra na ručak. Dogodilo se da sedimo jedno pored drugog. Mislim da su oni imali ''smišljenu nameru'' u vezi sa nama sa čime nijedno od nas nije bilo upoznato. Tu se i dogodila ljubav na prvi pogled u koju, moram priznati, do tada nisam verovala. Videla sam da je moj budući suprug veoma pošten, vrlo obrazovan, realističan i sa obe noge na zemlji. Tada još uvek nisam znala za njegovu titulu, poziciju koju je njegova porodica vekovima zauzimala u svojoj zemlji. I kada mi je, na kraju dana, rekao za svoja tri sina, oduševila sam se – što je i njega pomalo iznenadilo. Razlog mojoj sreći bio je taj što sam, pored divnog čoveka, sa njim u nasleđe dobila i tri divna momka.

Kakvi su Kraljevići Petar, Filip i Aleksandar bili kao deca?

Kao deca bili su vrlo nestašni. Od njih trojice uvek je jedan bio nevaljao, dok su druga dvojica bila dobra. I to se s vremena na vreme uvek menjalo. Petar im je uvek bio vođa, pošto je najstariji. Bili su tipična deca. Nisu voleli da završavaju školske zadatke, zadržavali su se u igri i kasnili kući. Teško ih je bilo oterati u krevet, ostajali su do kasno budni, radili su stvari tipične za svu drugu decu. Sada su oni pametni, talentovani, puni znanja i interesovanja. Dobri su prijatelji, ne plaše se izazova i dobri su učenici. Duhoviti su, puni priča i anegdota, ponekad tvrdoglavi.

Koje osobine su nasledili od svog oca, Prestolonaslednika Aleksandra II?

Mislim da su vrlo pošteni, ''žedni znanja'', uživaju u pozorištu, književnosti, lepoj muzici, umetnosti.

Da li ste za vreme svog boravka u Srbiji uspeli da steknete prijateljice?

Veoma sam zauzeta. Ovde ima velikih problema, naročito u zdravstvu. Ovo je momenat da pokažemo ljudima koji imaju probleme koliko nam je stalo da im pomognemo. Iz tog razloga nisam imala mnogo vremena za sebe. Vrlo sam tužna zbog onoga što imam prilike da vidim i jako sam zabrinuta zbog socijalnog i zdravstvenog sistema, ekonomije i problema sa nezaposlenošću. Želim da pomognem ljudima da poboljšaju svoje živote. Brinem o novcu koji treba sakupiti za dečiju hranu i lekove. Verujem da naši ljudi treba da žive kao i ljudi u razvijenoj Evropi, i to je naš cilj. Želim da se našim ljudima pruži ista šansa kao i drugima, uostalom kao i našim susedima.

U Srbiji živite godinu dana. Koliko ste upoznati sa istorijom ove zemlje?

Poznajem srpsku istoriju i ponosim se njome, ali ipak mislim da je to prošlost koja se ne može promeniti. Mnogi ljudi ne razumeju našu istoriju i naš narod i žao mi je zbog toga. Kada bi bili u mogućnosti da se sa njom bolje upoznaju, verujem da bi drugačije gledali na stvari. Sada imamo nove ljude u vladi i verujem da će se stvari promeniti nabolje.

U kakvim ste odnosima sa drugim članovima porodice Karađorđević?

Uvek nađem vremena da se vidim sa porodicom i naši odnosi su sasvim u redu.

Da li se neko brine o vašem izgledu?

Ne, nažalost niko.

Imate li omiljenu boju i modnog kreatora? Recite nam takođe kako birate garderobu?

Nikada nisam mnogo ulagala u garderobu. Nije mi bitno da je garderoba stilizovana, već da mi lepo stoji i da mi je u njoj udobno. Postoje vrlo skupi i poznati dizajneri, ali ja nikada nisam verovala da treba mnogo novca davati za garderobu. Uvek kupujem ono što mi dobro stoji, a što nije preterano skupo. Volim pastelne boje. Takođe biram i garderobu za svog supruga, što je njemu vrlo bitno: da mu lepo stoji i da je udobna.

Kako provodite slobodno vreme, imate li neki hobi?

Razgovaram telefonom sa svojom decom. Veoma mi nedostaju i kada sam slobodna, želim da budem u kontaktu sa njima. Ako ne mogu da mi budu blizu, onda bar volim da se svakodnevno čujem sa njima. To što sam u ovom momentu prezauzeta ne smeta mi jer je moj dnevni raspored uvek i u prošlosti bio pun. Takođe volim muziku, šetnje, cveće.

Priča se da se odlično snalazite i u kulinarskim veštinama?

Da, uživam u kuvanju kao i moj suprug. Ali, mislim da je on bolji kuvar od mene. Najviše volim mediteransku kuhinju, kao i spanać, sir i razne vrste testenina. Uživam i u zdravoj hrani, al to zavisi od toga gde sam i ima li mogućnosti za njenu pripremu.

Imali ste prilike da proputujete ceo svet, pored Amerike živeli ste u Australiji i Africi. Gde vam se najviše dopalo?

Obišla sam čitav svet. Za mene je najlepše mesto tamo gde je dom i porodica. Verujem u porodičnu sreću i da je najlepše mesto kada si kod kuće. I Crna Gora je veoma lepa, pored Srbije i Grčke. Svaka zemlja ima neku svoju lepotu. Jako volim Pariz, ali i nova mesta koja vam pokazuju drugačiju kulturu i nove ideje.

Beli dvor za ministre i humanitarce

Princeza Katarina Karađorđević pre godinu dana imenovana je za koordinatora u okviru Ministarstva zdravlja i na tu titulu je posebno ponosna:

''Svoje zvanje shvatam veoma ozbiljno. Ljudi su ovde mnogo propatili i najmanje što zaslužuju jeste da se neko brine o njihovom zdravlju. Stanje u bolnicama je veoma teško i moramo pomoći našoj vladi. Mi smo velika porodica, znamo svoje potrebe i svoje obaveze. Bolnicama očajnički treba oprema. Iz tog razloga suprug i ja smo rešili da organizujemo poseban događaj i pokušamo da donatore širom sveta zamolimo da donesu medicinsku opremu. Zamolićemo ih da umesto ulaznice donesu ček. Sve je isplanirano za 7. jun uveče, naravno, u Belom dvoru. Diplomatski kor i vlada biće naši gosti. Takođe, poslali smo obaveštenja na mnogo adresa u svetu, ljudima koji nam mogu darovati medicinsku opremu.

Beli dvor će svoja vrata otvoriti smo na jedan dan?

Moj suprug je uvek želeo da otvori Beli dvor za dobro naroda. Tako ćemo i započeti, premijera će biti humanitarnim povodom. Sledeća prilika da ljudi vide dvor biće već u subotu ujutru: u to vreme biće organizovan humanitarni doručak sa ministrima i donatorima koji će ulagati u našu zemlju.