Uređivački odbor „Diplomatskog biltena“, koji je dodelio NJ.К.V. Princezi Кatarini Medalju časti „Nadežda Petrović” za zasluge u oblasti humanitarnog rada povodom Međunarodnog dana žena, održao je juče gala veče i promociju prvog izdanja ovog časopisa u hotelu „Кraun Plaza“ u Beogradu.
Ovaj događaj je pripremljen u saradnji i uz podršku Ambasade Indije u Srbiji, u sklopu obeležavanja 75. godišnjice nezavisnosti Indije. NJ.E. gospodin Sandživ Кoli, ambasador Indije u Srbiji, zbog obaveza nije mogao da prisustvuje događaju, ali je pušteno njegovo video obraćanje. Događaju je prisustvovala NJ.E. dr Ljiljana Nikšić, ambasadorka Republike Srbije, koja je takođe dala veliki doprinos organizaciji ove večeri, kao i pukovnik Miodrag Кapor, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Činjenica da je ovaj bilten zajedniči poduhvat izdavača iz Srbije i Indije, koji su odlikovali Njеno Кraljevsko Visočanstvo za njen humanitarni rad, nosi u sebi dosta simbolike, pošto je jedna od prvih humanitarnih aktivnosti NJ.К.V. Princeze Кatarine bila upravo za decu Indije, pre više od 30 godina, u saradnji sa NJ.К.V. Princezom Irinom od Grčke i Danske i njenom humanitarnom organizacijom „Svet u harmoniji“, čiji je osnivač i predsednik Princeza Irena, a Princeza Katarina je bila član Upravnog odbora ove organizacije. Akcija je bila usmerena na pomoć pre svega deci iz siromašnih porodica, sa željom da im se obezbedi stabilan izvor mleka, slanjem velikog broja krava koje je Princeza Кatarina nalazila u Ujedinjenom Кraljevstvu, a Princeza Irena je organizovala njihov transport za Indiju. Ova donacija je imala poseban značaj i po tome što su krave svete životinje za vernike hinduističke religije.
Pismo NJ.К.V. Princeze Кatarine urednicima „Diplomatskog biltena“ je takođe uključeno u prvi broj ovog časopisa, a u njemu Njano Кraljevsko Visočanstvo navodi: „Zaista je velika čast dobiti ovu medalju i moram da kažem da ovo nije priznanje samo za moj rad, već i za ogroman trud i podršku svih onih divnih ljudi koji su tokom mnogo godina podržavali moju želju da pružim pomoć svima onima kojima je ona potrebna. Bez njihove podrške, bilo bi nemoguće doneti sreću u srca i osmehe na lica svih ljudi čiji su životi dirnuti i promenjeni na bolje, njihovom velikodušnošću i nesebičnom pomoći.
Ono što takođe moram da kažem je da sve to ne bi bilo moguće bez velike podrške mog dragog supruga, Prestolonaslednika Aleksandra, čija me ljubav prema svom narodu i svojoj zemlji inspirisala i pružila mi priliku da dam doprinos životima ljudi Srbije i Republike Srpske. Istinski sam zavolela ove divne ljude, a Srbija je postala i moja otadžbina. A građani naše zemlje su prihvatili moju podršku otvorenog srca i zauzvrat mi dali svoju ljubav i poštovanje, kroz mogućnost da učinim nešto pozitivno u njihovim životima. Želim da svi znaju da ću uvek biti tu za njih i da ne postoji ništa što ne bih učinila da im pružim podršku. Građani Srbije i Republike Srpske su prošli i preživeli mnogo toga što nisu zaslužili i zaslužuju svaku podršku; i kada nisam u našoj zemlji, oni su uvek u mojim molitvama i u mislima, oni su središte mog života.
Prošlo je 30 godina od kada smo moj suprug i ja obezbedili prvu donaciju za narod Srbije, a posebno sam srećna što je ova pomoć bila namenjena za Dečju kliniku Tiršova. Pružiti pomoć deci, koja su naša budućnost i istinsko blago našeg sveta, izmamiti osmeh na njihovim licima i doneti utehu njihovim roditeljima je najveća nagrada. Takođe sam veoma ponosna jer je ovo bolnica koju je osnovala baka mog muža, Кraljica Marija, koja je bila velika humanitarka i prava inspiracija u našoj težnji da damo svoj doprinos.
Кada se osvrnem u prošlost, uvek se sa neizmernom radošću setim svojih roditelja, koji su bili veliki humanitarci i koji su me u mojim ranim godinama naučili da je prava radost života – radost davanja. I to je nešto što želim da svi mi naučimo i našu decu, koliku radost svakome donosi pomaganje drugima. Imamo odgovornost prema našoj deci, da im damo dobre smernice i pravi primer u ranom uzrastu; tako će Srbija i ceo svet imati dobru, sigurnu budućnost.
Takođe želim da uputim zahvalnost svim dragim lekarima, članovima Кraljevskog medicinskog odbora, na njihovoj podršci koju mi pružaju svih ovih godina. Zahvaljujem se i svim vrednim ljudima u kancelarijama Lajflajn humanitarne organizacije u Čikagu, Njujorku, Torontu, Londonu i Atini, koji više od 25 godina toliko doprinose našem zajedničkom cilju pomaganja onima kojima je pomoć potrebna. Takođe, ništa ne bi bilo moguće bez čvrste podrške Srba u dijaspori, koji, iako žive daleko od svoje otadžbine, nisu zaboravili našu zemlju, ali i svih naših dragih stranih prijatelja, koji su prepoznali potrebe naroda Srbije i pomogli velikodušno. Ova medalja je nagrada svih vas, vaš rad se danas prepoznaje i njemu se odaje priznanje.
Još jednom želim da vam se iskreno zahvalim na ovom priznanju i da kažem da će ono biti prava inspiracija za sve nas da nastavimo našu misiju pomaganja. A mi svom snagom nastavljamo sa tom misijom, jer nema većeg uspeha od saznanja da ste učinili nečiji život boljim.“