Na Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, Nj.K.V. Princeza Katarina apeluje na sve ljude da posebno vode računa o svom zdravlju, a naročito o srcu i celom kardiovaskularnom sistemu, izražavajući istovremeno zabrinutost zbog velikog broja obolelih od srčanih bolesti u Srbiji. Njeno Kraljevsko Visočanstvo ovom prilikom takođe želi da podeli i jedan aktuelni primer velikog doprinosa srpske medicine svetskoj borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, još jednom ističući da naša zemlja ima neke od najboljih stručnjaka na globalnom nivou.
„Duboko me uznemirava kada vidim statističke podatke koji pokazuju koliko se života svakodnevno gubi, kako u našoj zemlji tako i širom sveta, od kardiovaskularnih bolesti. Mnogi od ovih smrtnih slučajeva mogu se sprečiti zdravijim načinom života. Ključno je da pratimo medicinske smernice, usvojimo preporuke naših lekara i napravimo značajne promene u navikama koje ugrožavaju zdravlje našeg srca. To uključuje prestanak pušenja, kontrolu visokog krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola, kao i da postanemo fizički aktivniji u našim svakodnevnim rutinama.
Srce je oduvek bilo univerzalni simbol ljubavi. Ali da bi ta ljubav ostala jaka i da bi se delila sa ljudima koji su nam najvažniji – našim prijateljima, porodicama i voljenima – naša srca moraju ostati zdrava i otporna, moramo ih zaštititi i negovati. Sa svakim otkucajem, srce nas nosi dalje na ovom neverovatnom putovanju koje zovemo život. A očuvanje života je najvažnije“, izjavila je Nj.K.V. Princeza Katarina ovom prilikom.
Imajući u vidu izuzetno važnu temu kardiologije i zdravlja srca kojoj je posvećen ovaj dan, Njihova Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina želeli bi da podele i vest o važnom dostignuću člana Kraljevskog medicinskog odbora, profesora dr Arsena Ristića, nekoga ko već dugo godina pomaže Princezine napore da pruži podršku zdravstvenom sistemu Srbije, koji je među autorima evropskih vodiča za lečenje zapaljenja srca. Detalji dostupni u daljem tekstu o ovom doprinosu evropskoj i svetskoj medicini nadovezuju se na činjenicu koju Princeza često ističe – da Srbija ima sjajne stručnjake koji izuzetno doprinose medicini kao nauci, te da je razmena znanja u medicini ključna kako za dobrobit pacijenata, tako i za unapređenje praksi koje će dovesti do efikasnijeg lečenja i boljih ishoda bolesti u budućnosti.
Na nedavno završenom kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Madridu prezentovani su prvi internacionalni vodiči o dijagnostici i lečenju miokarditisa i perikarditisa, revolucionarnih smernica koje će promeniti pristup lečenju zapaljenja srčanog mišića i srčane maramice. Među autorima ovog izuzetno značajnog dokumenta je i prof. dr Arsen Ristić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, što predstavlja dokaz da se Srbija nalazi u samom vrhu svetske kardiologije.
Učešće prof. Ristića u izradi vodiča je izuzetno priznanje, s obzirom da poziv za učešće u ovim dokumentima dobija veoma mali broj vrhunskih eksperata tokom svoje karijere. Ovo je već peti vodič Evropskog udruženja kardiologa u kome je prof. Ristić autor, a treći posvećen bolestima perikarda (2004, 2015. i 2025. godine), što potvrđuje njegovu visoku poziciju među vodećim svetskim ekspertima u ovoj oblasti tokom više od dve decenije. Dokument je objavljen u vodećem naučnom časopisu evropskog udruženja kardiologa – „Evropski žirnal o srcu“ (European Heart Journal), kao i u formi edukativne prezentacije, džepnog izdanja i vodiča za pacijente.
Zapaljenjske bolesti srčanog mišića i srčane maramice predstavljaju čest uzrok bolova u grudima, aritmija i iznenadne srčane smrti kod mladih ljudi i sportista, posebno onih sklonjih ponavljanim virusnim infekcijama. Kada je upala burna, može dovesti do akumulacije velike količine tečnosti u srčanoj maramici i tamponade srca, što može rezultovati smrću zbog srčanog zastoja.
Dijagnostika i lečenje ovih bolesti značajno je napredovala u poslednjih desetak godina kroz integraciju laboratorijskih nalaza, pregleda srca ultrazvukom i magnetnom rezonancom, kao i hitnih analiza uzoraka biopsije srčanog mišića. Ove analize mogu tačno pokazati da li se radi o virusnoj infekciji, autoimunoj bolesti ili nekoj drugoj naslednoj bolesti srčanog mišića. Za bolesnike sa burnim ili ponavljanim zapaljenjima sada su na raspolaganju novi moćni lekovi koji mogu veoma brzo da zaustave upalu i prekinu tegobe.
O svetskom danu – Svetski dan srca obeležava se svake godine 29. septembra, sa ciljem da se poveća svest o kardiovaskularnim bolestima i smernicama kako ih kontrolisati da bi se smanjio njihov globalni uticaj. Ovaj međunarodni praznik ustanovila je Svetska federacija za srce u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Ovogodišnji slogan obeležavanja ovog Dana je „Ne propustite ni jedan otkucaj“.
Kako je navela Svetska federacija za srce, svake godine kardiovaskularne bolesti odnesu preko 20,5 miliona života. Do 80% prevremenih smrtnih slučajeva od ovih oboljenja može se sprečiti pristupačnim zdravstvenim uslugama, ranim skriningom i većim mogućnostima za donošenje zdravih izbora u ishrani i ostanak aktivnim.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2023. godine, skoro 50% (49,8%) svih uzroka smrti u Srbiji bilo je posledica kardiovaskularnih bolesti, odnosno, kada se pretvori u stvarne brojke, oko 50.000 ljudi je umrlo u Srbiji kao posledica kardiovaskularnih bolesti u 2023. godini.
Fondacija Nj.K.V. Princeze Katarine realizovala je brojne značajne donacije bolnicama u Srbiji kao podršku radu njihovih kardiovaskularnih odeljenja, a to će nastaviti i ubuduće. Takođe, dugi niz godina podržava mlade lekare u kardiovaskularnom usavršavanju u najboljim svetskim bolnicama. Pored toga, edukacija iz ove oblasti medicine bila je i važan deo Konferencija srpske medicinske dijaspore, koja se organizuje svake godine poslednjih 14 godina. Razvijanje stručne saradnje i razmena znanja i iskustava između srpskih lekara i lekara i medicinskih stručnjaka u inostranstvu i stranih institucija, koje predstavljaju visok nivo medicinske nauke, stub je kvalitetnog zdravstvenog sistema u Srbiji.
Biografija prof. dr Arsena Ristića – Prof. Arsen Ristić je jedan od najuspešnijih srpskih kardiologa u poslednje tri decenije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine sa srednjom ocenom 10, a doktorirao na prestižnom Medicinskom fakultetu Univerziteta u Marburgu, jednom od najstarijih i najuglednijih u Nemačkoj. Tokom 2,5 godina provedenih u Marburgu kao stipendista Evropskog udruženja kardiologa i Svetske kardiološke federacije (1999-2002), prof. Ristić je osmislio i verifikovao nove tehnike za drenažu perikardnog izliva i intraperikardnu terapiju. Ovi rezultati bili su povod za preko 130 predavanja po pozivu širom sveta i dodeljivanje organizacije prof. Ristiću, Beogradu i Srbiji dve evropske konferencije o bolestima miokarda i perikarda 2018. i 2023. godine. Pored toga o ugledu srpske kardiologije govori i Evropski i svetski kongres o srčanoj insuficijenciji na kome je u maju mesecu u Beogradu učestvovalo 5500 lekara iz celog sveta, a na kome je prof. Ristić obavljao dužnost ko-predsednika naučnog programa.
Prof. Arsen Ristić je autor 175 publikacija u naučnim časopisima, od kojih je 77 u vrhunskoj M21a kategoriji, sa kumulativnim impakt faktorom od 1833 i citiranošću od 25.600. Američki sajt expertscape.com rangirao ga je 2021. godine kao trećeg eksperta na svetu na osnovu publikacija o perikardiocentezi.
Sve najvažnije novine u ovoj oblasti biće prezentovane na kongresu „Sinergija“ 26. septembra ove godine u Beogradu. Prof. Arsen Ristić, zajedno sa prof. Massimom Imazijom, predstaviće najnovija dostignuća u dijagnostici i lečenju zapaljenja srca.
Ovaj događaj predstavlja značajnu priliku za srpske lekare da se upoznaju sa najnovijim evropskim standardima u dijagnostici i lečenju, direktno od autora Evropskog vodiča. Činjenica da se ovakav stručni skup održava u Beogradu samo četiri nedelje posle svetske premijere u Madridu dodatno potvrđuje poziciju srpske kardiologije na međunarodnoj sceni.